Tango ili Glad duše za dodirom sa drugom dušom

Tango nije ples. Tango je mnogo više od samog plesa.

Još manje je tužna misao koja se pleše.

Ovu igru između dva srca koja kucaju kao jedno najlepše je opisala Kristin Deniston, u svojoj knjizi Tango i njegov smisao, u knjizi sa kojom korespondira ovaj tekst, rekavši jednu prostu istinu:

Tango je zaraza. Najbolje se prenosi bliskim dodirom sa telom koje je već ozbiljno zaraženo.

Ali kako sebi, i svakoj drugoj duši koja još nije zaplesala tango, dočarati ovaj svet?

Flor del fango

Tango je argentinski urbani fenomen nastao pre više od jednog veka.

Nije istina da je rođen u bordelima Buenos Ajresa, tvrdi Kristin. Tango ples bio je fenomen urbane radničke klase izgrađen na pločnicima i dvorištima sirotinjskih smeštaja.

Ali da bismo razumeli njegovu pravu suštinu zaplovićemo u to surovo okruženje u kojem se rađao, uporno i uprkos, kao što se rađa žudnja za životom, kao flor del fango ili cvet iz blata.

U to vreme ogromno argentinsko prostranstvo privuklo je veliki broj doseljenika iz Evrope u potrazi za poslom i nekim boljim životom.

Probajte da zamislite mladića, kaže Kristin, koji se na kraju tog dalekog puta zatekao u Buenos Ajresu, daleko od svih koji su ga voleli, u gradu koji je zbog naglog priliva radnika postao grad muškaraca, čiji se sav život odvijao u siromašnim radničkim predgrađima, u blatu, u nepodnošljivoj usamljenosti i izolaciji. Sva nadanja o boljem životu brzo su se raspršivala u sudaru sa realnošću.

U tako beznadežnom i surovom muškom okruženju bez žena, jedini društveno prihvatljiv način da muškarac uopšte sretne ženu bio je da igra tango. Za nešto više od susreta, na milongama na kojima je, takođe, bilo znatno više muškaraca nego žena, taj mladić koga zamišljamo morao je i da ume da igra dobro i to na način koji ženama prija.

Tango ples je tako postao ulaznica za život, izraz za fundamentalnu ljudsku potrebu, glad duše za dodirom sa drugom dušom. 

Tango se razvijao u društvu u kom su samoća i usamljenost bili svakodnevica, a pažnja i istinska bliskost retki i veoma dragoceni, navodi Kristin. Otuda ne čudi što su igrači plesali u najličnijim i najintimnijim mogućim položajima.

Igrali su srcem na srce. 

Valcer je bio prvi ples u kojem su muškarac i žena plesali zagrljeni, što je u početku bilo revolucionarno i poprilično skandalozno. Trebalo je vremena da ta novina bude prihvaćena u društvu. Nakon polke, tango je treći ples zagrljaja, ali je za razliku od prva dva doneo sasvim novu vrstu fizičke intimnosti.

Tek u tangu muškarac i žena stoje u prirodnom zagrljaju, jedno naspram drugog, paralelnih ramena, srcem na srce. Koraci i figure nisu toliko važni koliko emocija srca koje vodi.

Srca ujedinjena u zatvorenom i veoma prisnom zagrljaju su osnov bez kojih tango ni danas ne bi bio to što jeste – ljubavna priča u tri minuta.

Tango se ne odigrava na nivou plesnog podijuma već na nivou srca, kaže Kristin. Kretanje stopala je simptom kretanja srca, njime izazvano, a ne obrnuto. Srce žene je to koje igra. Zadatak muškarca je da učini da se to dogodi. 

Tango je opojna kombinacija seksa i šaha.

U tango priči žena je zaista žena, a muškarac baš onakav kakav treba da bude u životu jedne žene – brižan i siguran oslonac, onaj koji vodi.

Ali ovde postoji jedan divan paradoks koji nam otkriva Kristin. Muškarac ne vodi tako što daje komande na koje žena treba da odgovori. On ne razmišlja o sopstvenom zadovoljstvu već je u potpunosti posvećen tome da zadovoljstvo priušti svojoj partnerki. Voditi u tangu zapravo znači pratiti onog koji prati.

Zato je najbolji plesač uvek bio onaj koji bi ženi pružio najprijatnije iskustvo.

Tango plesačima ništa nije tako važno kao osoba koju u tom času drže u naručju. Cilj je da se drugoj osobi učini plezir, a sam taj čin je i put ka sopstvenom zadovoljstvu.

S obzirom na to da je tango koreografski znatno bogatiji od bilo kog drugog društvenog plesa, ali da koreografija nije toliko važna jer se nikad unapred ne zna gde će srce da te odvede, Kristin je ovu igru udvoje opisala kao kombinaciju seksa i šaha. I baš ta koreografska sloboda tango čini toliko opojnim i tako zaraznim.

Sve počinje onda kada se pogledi sretnu.

Samo u tangu postoji taj neki specifičan poziv na ples pogledom.

Naime, na milongama se oduvek smatralo nepristojnim da muškarac priđe ženi i pita je za ples. Ta vrsta pritiska i dovođenja žene pred svršen čin nikako nije deo manira tango igrača.

Tango ples se dogovara putem kabesea (cabezeo) – sretanja pogleda i lakog pokreta glavom. Na taj način i žena bira partnera za ples podjednako koliko i muškarac. Ako želi, uzvratiće pogledom i blagim klimanjem glavom, a ako ne, skrenuće pogled na drugu stranu.

Ima nešto jednostavno erotično u ovom pozivu na ples. 

Tajna je u poverenju, čar u prepuštanju.

Najveći izazov za igrače tanga je da nauče kako da se prepuste i dozvole partneru da pokrene njihovo srce.

Svako otvaranje nosi sa sobom i našu ranjivost. Početnicima je ponekad teško da se otvore i prepuste, sebi, svojim osećanjima, drugoj osobi. Ali jednom kad osete svu radost davanja i primanja, kad osete zadovoljstvo što s nekim sličnim sebi dele osmeh i zagrljaj, punoću trenutka, tango dobija svoj puni smisao.

Ova divna igra udvoje temelji se na iskrenosti i poverenju.

Žena s puno poverenja podaje svoje telo i srce muškarcu, ne plašeći se da će biti povređena, dok muškarac opravdava to poverenje. I sve dok dva srca kucaju kao jedno u ovoj bajci nema mesta za ego. Savršeno jedinstvo srca briše sve granice i potire sve pogrešne korake.

Tango je tako u svakom svom segmentu paradigma života. A sam proces učenja tanga je, na neki svoj specifičan način, put ka duhovnom i emotivnom rastu, jer u igračima podjednako inicira i telesni i duhovni preobražaj.

I kao što rekosmo, tango je mnogo više od samog plesa.

Sveti gral tango iskustva

Krajnji domet tanga kojem teže svi pravi igrači i tangerosi jeste improvisando. Improvizacija se u tangu ne odnosi na kreativnu slobodu, već na onaj trenutak u plesu u kojem igrači stupaju u aktivno meditativno stanje.

Utapajući sopstvo jedno u drugom, u tom se stanju, navodi Kristin, rađalo novo stvorenje, s jednim srcem koje, nošeno muzikom, vodi sve četiri noge. 

Ovde su i emocionalno i igračko iskustvo na svojoj najdubljoj tački. Videti par koji pleše na tom nivou nezaboravno je – doživeti to i sâm još je i više od toga.

. . .

Kao jedan od najlepših izdanaka ljudske civilizacije, koji je uprkos surovom, beznadežnom okruženju, izrastao do jedinstvene lepote, tango se pleše i kod nas.

Sa svakovečernjim milongama, manjim i većim tango događajima i sa dva velika internacionalna tango festivala, najveća tango zajednica i najdinamičnija tango scena nalazi se u Beogradu.

Istraži da li te ovaj ritam inspiriše na zagrljaj:

Carlos Gardel – Por una Cabeza (instrumental)
Gotan project – Tango Santa Maria
Astor Piazzolla – Libertango