Ispoljavanje tuge, tragedije, radosti, straha… Iskazivanje uma kroz pokret i izraze lica na kojima može da se pročita bol, seta, sreća… Izražavanje duše koja uz lupkanje cipela može da se oseti u prostoru. Plesati da pokažeš osećanja drugima i plesati da upoznaš sebe… sve to uspeti znači istinski razumeti i plesati flamenko.
Flamenko ples je nastao tokom 18. veka u Andaluziji u porodicama španskih Roma (Gitanosa). Oni su se prvobitno okupljali u svojim domovima i kroz njega ispoljavali osećanja i obeležavali sve događaje i lepe i ružne. Neki članovi porodice su svirali, neki su pevali, neki davali takt tapšanjem, a neki plesali.
Godinama kasnije, flamenko ples se seli iz malih i skromnih porodičnih kuća na ulice, u koncertne sale, na pozorišne daske i pod svetla reflektora, a malo po malo uspeva da se useli i u srca velikog broja ljudi širom sveta. Sve to dovodi i do toga da se flamenko od 2010. godine nalazi na UNESCO listi svetske, kulturne i nematerijalne baštine.
Iako ga jedni nazivaju “flamengo” ili “flamingo”, a drugi mešaju sa salsom i ostalim latino plesovima, flamenko ples je jedinstven i ni po čemu nije sličan ostalim plesovima. On bi se najbolje mogao opisati kao emocija i ples na drvenim daskama. Cipele za flamenko imaju eksere na petama i prstima, te oni daju karakterističan i poseban efekat pri svakom pokretu. Sve to upotpunjuju crveni karmin, crveni cvet u kosi i raskošne flamenko haljine i suknje sa karnerima, a koje su najčešće na tufne.
Uz cipele za flamenko, gitara je instrument bez kog se ne može zamisliti pravi flamenko doživljaj. Ponekad se uz flamenko haljine sa karnerima i cipele, tokom plesa koriste velike lepeze, kastanjete ili flamenko marame, koje upotpunjuju koreografiju. U zavisnosti od ritma, pesme, osećanja o kom se peva i načina na koji se izvodi razlikujemo nekoliko plesnih formi flamenka:
Bitno je napomenuti da svaka od formi ima specifičan ritam i delove u kojima je akcenat na pevanju, pokretima ruku i muzici, dok su u sledećem trenutku u prvom planu cipele za flamenko i specifičan zvuk “kuckanja” koji proizvode ekseri u dodiru sa podlogom - drvenim daskama. Specifični elementi plesa u kojima se koristi rad stopala (pete i prstiju) u flamenku se nazivaju:
Flamenko ples je veoma specifičan. I dok trbušni, latino i ostali plesovi postaju sve popularniji širom naše zemlje, flamenko je i dalje mnogima nepoznanica. Ne postoji igranje u paru, osim sevillana, ne postoje organizovane flamenko večeri, osim ako nije u pitanju nastup ili koncert.
U Srbiji za sada ima samo nekoliko flamenko škola. Trenutno postoje dve u Novom Sadu, dve u Beogradu i jedna u Subotici.
Mnogi se odmah zaljubljuju u flamenko cipele i u raskošne flamenko haljine, ali zbog početnog težeg savladavanja pokreta i tehnike, nažalost brzo odustaju. Dok oni koji pregrme početne korake, ostaju zaljubljeni u flamenko čitav život i stalno mu se iznova i iznova vraćaju. On tada postaje način razmišljanja, ispoljavanja emocija i ples svakodnevnog koraka.