Pitanje osamostaljivanja mladih je uvek aktuelna tema, kako u svetu, tako i kod nas. Svetski standardi su takvi da je prioritet što brži odlazak iz roditeljskog doma. Rana samostalnost je nešto što je na ceni i čemu se teži. Naše podneblje je drugačije po tom pitanju i mladi često nailaze na pritisak roditelja kada se radi o napuštanju porodičnog gnezda. Različiti faktori utiču na mišljenje i ponašanje mladih, pre svega ekonomsko stanje društva i individualne porodične navike i vrednosti. Uzimajući sve navedeno u obzir, hajde da vidimo sa čime se mladi ljudi susreću u Srbiji prilikom traženja svog mesta pod nebom.
Osnovni preduslov osamostaljivanja je pre svega materijalna i ekonomska sigurnost. Moderno doba ima svoje prednosti i mane, naročito kada je tržište rada u pitanju. Stabilan i siguran mesečni dohodak je neophodan za samostalan život i odvajanje od primarne porodice, te je to stavka na kojoj je neophodno raditi. Toplinu i sigurnost roditeljskog doma zamenjuju svakodnevne potrebe koje je potrebno podmiriti i to može da bude kamen spoticanja u početku. Napuštanjem svoje zone komfora, mladi se susreću sa novim izazovima i problemima što ih podstiče na brze sazrevanje i samim tim, uče kako da obezbede sebi bolji kvalitet života.
Mladi se danas nalaze u svakako nezavidnoj situaciji što se stambenog pitanja tiče jer je mali broj domaćinstava koja mogu da priušte odvojenu stambenu jedinicu. Svedoci smo rasta cena zakupa, kao i rasta cena kvadrata. Ipak, s obzirom da kupovinom prve novoizgrađene nekretnine, postoje olakšice kao što je povrat poreza, kvalitetna novogradnja bez potrebe za ulaganjem je svakako nešto o čemu vredi razmisliti. Postoji još nekoliko faktora koji utiču na odabir nekretnine, poput toga koliko osoba će živeti tu, da li imate ili planirate decu, kao i da li su vam radno mesto, medicinke institucije i škole dovoljno blizu.
Bez obzira koliko je velika želja mladih da se osamostale, činjenica je da se u značajnom delu Srbije na to ne gleda naročito blagonaklono. Tradicionalne vrednosti i veze jesu velika vrlina našeg podneblja ali ponekad mogu da budu i smetnja ukoliko prete nečijem integritetu. Sa druge strane, ne možemo ni da zanemarimo veliki broj mladih ljudi koji ne žele da se odreknu benefita i udobnosti roditeljskog doma. Plaćene režije, skuvano jelo i uvek čista odeća bez ikakvog napora koji moraju da ulože uvek zvuče primamljivo. Ravnoteža je ključ jer fizički odlazak iz primarne porodice ne znači lomljenje emotivnih veza a dosta doprinosi sazrevanju i osamostaljivanju.
Pitanje pravog trenutka je komplikovano, pre svega zato što je vrlo individualno i varira od osobe do osobe. Svaka porodica ima sebi svojstvenu dinamiku i mladi u okviru nje, po mogućnosti uz podršku roditelja, treba da iskoriste vreme za koje oni misle da je najbolje. Za neke je pravo vreme za samostalan život završetak studija i pronalazak prvog posla, naročito ako su studirali u gradu u kom se ne nalazi njihova porodica. Nije redak ni slučaj da se mladi tek nakon venčanja odlučuju za samostalan život. Neki se na taj korak odlučuju kada ocene da su finansijski i psihički spremni da se uhvate u koštac sa izazovima koji su pred njima.
Poenta čitavog procesa osamostaljivanja jeste upravo u zadovoljenju sopstvenih potreba. Mladi se danas često odlučuju za život u gradu ukoliko su poslom vezani sa njega, sa partnerom ili bez njega. Neki biraju život na selu jer žele da se bave poljoprivredom, organskim uzgojem ili stočarstvom. Opet, neki se odlučuju i za planine i osamljene regije jer, recimo, rade online i mogu sebi da priušte beg u prirodu i nešto zdraviji život. Postoji još mnogo opcija, ali ono što je zaista važno jeste da je svako individua za sebe i uvek je dobro rešenje delati u skladu sa sobom i svojim mogućnostima.
Mladi i njihovi roditelji neretko na osamostaljivanje gledaju kao na nešto teško i traumatično. Drugi ugao gledanja jeste da je svaki početak težak, ali je početak. Novog i uzbudljivog dela života koji tek treba da donese svetliju budućnost.