Ovi muški saveti stari su vek i po, a po tome kako zvuče, čini nam se - ne bi ti se dopalo da budeš muškarac u Njujorku u 19. veku.
(foto Dokolica)
Saveti muškarcima, o kojima će biti reči u ovom tekstu, pripadaju zagubljenim i tek slučajno i nedavno pronađenim spisima američkog pesnika Volta Vitmana.
Radi se o seriji članaka koju je Volt Vitman pod naslovom Muško zdravlje i vežbanje, i pod pseudonimom Mouz Velsor, objavljivao u nedeljniku Njujork atlas tokom 1858. godine. Punih 150 godina spisi su bili skriveni u olovnoj prašini starih novina, te tako i nepoznati javnosti, sve do 2015. kada su slučajno otkriveni.
Naredne godine po otkriću, članci su objedinjeni i objavljeni u Americi, a već sledeće i kod nas, u izdanju izdavačke kuće Areté, u prevodu Igora Stanojevića i pod naslovom Muški bukvar.
Posmatrajući tadašnje američko društvo sklono mnogim lošim i nezdravim navikama, štetnim po čovekovo zdravlje, Volt Vitman je očigledno imao potrebu da o tome progovori. Kroz ovaj tekst ponudio je konkretne savete i preporuke za poboljšanje kvaliteta života i muškog zdravlja. Žene, naprotiv, pominje samo usputno, verovatno stoga što o ženskoj prirodi iskustveno nije kompetentan da govori.
Saveti se odnose na svakodnevne muške aktivnosti i navike, na ishranu, negu i higijenu tela, i naročito na fizičke vežbe. I upravo su te fizičke vežbe, to telesno zdravlje, Vitmanov jedini odgovor na pitanje kako biti pravi muškarac.
Priručnik za muškarce o zdravlju, varenju, prostituciji i ostalim bitnim stvarima interesantan je i po vrlo otvorenom obraćanju čitaocima. Vama, činovniče, književniče, bogatašu, lezileboviću, isti savet. Na noge! Svet je prepun poleta i lepote, ako mu pristupite u pravom duhu! Na noge čim svane!, uzvikuje pesnik čuvene zbirke Vlati trave.
Znamo da je u veku u kojem je pisao i stvarao Volt Vitman, nekako kao po pravilu, uz visok intelektualni razvoj uvek išla nežna telesna konstitucija i bolešljivo stanje. Mišići nisu bili u modi, kao danas, i tom muškom principu se jednostavno nije stremilo. Stoga je potpuno jasno zbog čega je Vitman toliko insistirao na fizičkim vežbama i zdravlju, smatrajući da je zdravlje kamen temeljac istinske muške lepote.
Postoji predivan lekoviti uticaj u prisustvu muškarca koji je savršenog zdravlja, poručuje autor.
Pomalo neobično, ali ako te odlikuju savršen stas, bistro oko, prozračan i pomalo pocrneo ten, ponosit stav, lak korak, sladak dah i zvonak glas, onda si, po Vitmanovom priručniku, zdrav i lep muškarac. Među ova obeležja muškog zdravlja autor ubraja i tek malo ili nimalo razdražljivu ćud.
Sve druge, koji žele da budu zdravi i izgledaju savršeno, Volt Vitman savetuje sa samo nekoliko prostih preporuka: rano ustajanje, rano leganje, jednostavna hrana, negovanje vesele ćudi, druženje i vežbanje, vežbanje i samo vežbanje.
Vežbanje je za Vitmana čarobna reč.
A za čarobne metode rekreacije preporučuje žustru šetnju po svežem vazduhu, gimnastiku, veslanje, plivanje, boks, ali i plesanje, kao i glasno recitovanje po brdima ili uz reku. Ovim poslednjim vežbama stiče se zvonak glas, što je naročito važno za govornike, predavače, advokate, glumce i pevače.
Uz redovan svakodnevni trening, kome posvećuje najviše prostora u svom bukvaru, Vitman daje i nekoliko posebnih saveta kako biti pravi muškarac.
Onaj ko namerava da održi svoj stas u dobroj formi tokom svih godišnjih doba mora ustajati rano, glasi jedno od Vitmanovih zlatnih pravila. Leti u praskozorje, a zimi i pre svanuća.
Rano ustajanje iziskuje i rani počinak. Da bi se dovoljno naspavao muškarac treba da je već u deset sati uveče u krevetu. Pritom, (ovo je interesantno), spavaća soba ne sme biti mala i intimna – to bi osujetilo sav trud uložen u negu zdravlja, poručuje on. I dodaje da prozor mora sve vreme sna biti odškrinut radi obilatog dotoka dobrog vazduha.
Svaki dan treba započeti hitrim pranjem celog tela hladnom vodom. Žustrim pokretima istrljati celo telo, potom ga grubim peškirom obrisati i rukavicom za četkanje iščetkati dok dobro ne pocrveni.
Volt Vitman sa 35 godina (1854), gravura Semjuela Holijera (izvor: Wikipedia)
Najveća američka pošast za Vitmana je slabo varenje.
Muškarac ne može biti dobrog zdravlja niti muževnog i mišićavog poleta bez temeljnog i redovnog varenja, navodi autor. Od želudca koji je preopterećen obilnom, masnom i raznovrsnom hranom, raznim dodacima, začinima, garnirunzima i tekućinama, dolaze mnoge bolesti, ali i loše raspoloženje.
Vitman savetuje najjednostavniji mogući režim ishrane koji, po njemu, ojačava organizam. Neka glavni deo ishrane bude meso, nauštrb svega drugog, preporučuje on, i to što presnije meso, poneki kuvan krompir, kora hleba ili suvi biskvit, pomalo voća i vina. Kafu i žestoka pića izbaciti potpuno, isto kao i vruć čaj, jer topli napitci štete stomaku; vodu, takođe, smanjiti i nikako je ne piti pre i za vreme jela.
Za Vitmana je nešto tako jednostavno kao što je savršeno i elegantno hodanje bilo prava retkost videti na ulicama Njujorka. Dobar deo muškaraca imao je deformisana stopala, kriv i nezdrav hod, tvrdi on, a glavni krivac za to je moda koja propagira tesnu i nezdravu obuću.
Kaže, ako želite da vidite stopala u njihovim prirodnim i divnim proporcijama pogledajte antičke skulpture. Ako američki muškarci u 19. veku zaista nisu znali kako izgleda normalno, prirodno stopalo, onda im je ovaj Vitmanov savet bio zlata vredan.
Priručnik za muškarce po pitanju stopala ovako savetuje: čuvati svoja stopala i prati ih redovno, svaki dan nositi čiste čarape, leti tanke pamučne a zimi vunene, i prilikom lošeg vremena zaštititi ih dobrim cipelama, najbolje napravljenim po ličnom kalupu.
Na šta bi to ličilo kada bismo s velikom pažnjom, tri ili četiri puta nedeljno, brijačem uklanjali svu kosu sa glave?, pita se Vitman i dodaje: na migrenu, kijavicu i ostale bolove.
Za njega je podjednako loše i nezdravo brijati i bradu, jer je ona prirodna zaštita za vrat i grlo. A zbog bolesnog grla i krv je loša, pa tako i ceo organizam.
I dok za stopala savetuje dobru zaštitu po rđavom vremenu, za glavu i vrat tvrdi suprotno – njihova preterana zaštita loša je po zdravlje. Treba odbaciti sve teške šalove, marame i kape, i umesto toga, jednostavno gajiti kosu i bradu. Kao po onoj staroj našoj poslovici: Čizma glavu čuva, šubara je kvari…
Osvrnuvši se na tadašnje razuzdane seksualne navike savremenog društva, i na čestu pojavu veneričnih bolesti koje su trajno štetile zdravlju muškaraca, Volt Vitman i na tu temu nudi savet.
Muški bukvar mladim muškarcima savetuje da se klone putenih zadovoljstava, naročito u ranim godinama života, kako zbog sifilisa ne bi postali kržljavi, sitni i bledi; da čuvaju svoju rasplodnu moć, jer je njihova najplemenitija uloga da iza sebe ostave savršeno potomstvo, a čovek koji se konstantno iznuruje među ženama nije pogodan da bude, niti može biti, otac zdrave i muževne dece.
Vitmanov priručnik za muškarce pomalo obrađuje i druge važne muške teme, kao što su redovno zaposlenje, dug život, ali i muška magnetna privlačnost i lepota, smatrajući da ovo poslednje ne treba prepustiti samo lepšem polu.
Čitajući između redova kako je izgledalo stanje i zdravlje većine Amerikanaca toga doba, a u duhu onih nesvakidašnjih naslova dečjih slikovnica u izdanju Kreativnog centra, mogli bismo zaključiti nešto slično – ne bi ti se dopalo da budeš muškarac u Njujorku u 19. veku.
Dobro je što se vremena i stvari menjaju.
Ipak, ovi do danas nepoznati saveti Volta Vitmana jesu neobični za današnje prilike, ali opet ne toliko koliko se na prvi pogled čini. Kada bi se preveli na terminologiju današnjice, i samo malo izmenili, zazvučali bi moderno i smisleno.