Da li nam za srećan život nedostaje malo inspiracije?

(Foto Dokolica)

Trčeći za radnim zadacima negde usput svakoga dana pomalo gubimo sebe.

Ko smo i šta smo nisu samo imena i brojke. Pravo pitanje je da li sebi umemo da opišemo sebe? Da li znamo šta volimo, šta nam to budi uspavan duh, a šta nam pomaže da lakše preguramo dan?

Šolja dobre kafe svakako, ali da li nam je važno iz kakve šoljice pijemo kafu? Da li biramo najlepšu? Da li dopuštamo i tako nebitnim sitnicama da nam ulepšaju dan?

Sunce se u tmurnom danu može prizvati na različite načine, a jedan od njih su sitnice koje nas inspirišu.

Ako ne razmišljamo o inspiraciji, ako nam ona nije važna i ako se ne sećamo trenutka kada smo poslednji put u životu nečim bili inspirisani, za svaki slučaj treba da proverimo da li smo živi. Možda samo dišemo i životarimo, a to nije isto.

Ovaj tekst nije namenjen umetnicima – oni o inspiraciji znaju sve što treba da se zna – već onima koji su se u jednom momentu svoga života osetili zaglavljenim u monotoniji svakodnevice. Ono što nedostaje u toj životnoj priči jeste – inspiracija, ta magična zvezdana prašina.

Inspiracija nije samo umetničko nadahnuće.

Iako se u rečnicima pod ovim pojmom smatra stanje pojačane intelektualne, stvaralačke i umetničke aktivnosti duha, inspiraciju ne treba vezivati samo za umetničke i stvaralačke procese.

Sam naziv potiče od latinske reči inspiratio, koja za koren ima reč spiritus – duša, život, duh – i u prevodu znači udahnuti dušu ili život nekome, nadahnuti nekog nečim. 

Ono što je hrana telu, to je inspiracija duši. 

Promišljanja na ovu temu dovode do jednostavnog zaključka da je inspiracija zapravo životna energija i da nam je potrebna u svemu što radimo, u svakom novom danu koji živimo.  

To je onaj začin u hrani duše zbog kojeg se osećamo živahnim i drugačijim. Ako smo zaboravili kako izgleda taj osećaj, vreme je da usporimo, da odmorimo od svega što nas pritiska, da se posvetimo svojoj duši.

Van zone konfora, u kojoj vladaju nama dobro poznati ustaljeni šabloni, potražimo neki novi polet i nadahnuće. Otkrijmo sebe sebi i pronađimo šta je to što nas najviše inspiriše na sreću.

Za početak, krenimo od sitnica.

Možda u tom procesu samospoznaje pronađemo i neke skrivene talente, uspavanu ljubav prema nekom hobiju, neke stare i zaboravljene snove. Možda nam taj proces pomogne da se konačno naučimo navikavati na život vođen inspiracijom.

Inspiracija je put ka sreći, jer sve što dolazi od nje, sve što nam hrani dušu, donosi samo sreću i zadovoljstvo.

Inspiracija dolazi onda kada dozvolimo sebi da budemo mi.

Kada spoznamo sebe onda nam je lako da znamo ko smo i šta volimo. A kada smo svoji i autentični onda smo i zadovoljni sobom, i što je najvažnije motivisani za život oko nas i mogućnosti koje nam on pruža.

Jer sreća dolazi iznutra.

Biti u stanju inspiracije znači osloboditi svoj um, igrati se, posmatrati sebe u isto vreme i kao umetnika i kao umetničko delo kojem treba udahnuti život. Inspiracija je ono stanje nadahnuća u kojem dozvoljavamo sebi da budemo mi.

Ne žuri, zastani i udahni život.

Malu ili veliku magičnu zvezdanu prašinu, onu koja nam pomaže da krenemo dalje, da završimo važan posao ili nam jednostavno vraća osmeh na lice, možemo pronaći bilo gde. U knjigama, poeziji, prirodi, umetnosti, u citatima i idejama velikih ljudi.

Možda je pronađemo u boji sunca koje se budi, u šarenom motivu sa naše omiljene šoljice za kafu, u cvetnoj aleji parka kroz koji prolazimo svaki dan. Možda se baš krije u nečijem smernom pogledu, u tihom pozivu da se otvorimo i budemo svoji, a možda jednostavno čuči u nama i čeka da je otkrijemo, da nas ponese.